Kada pozvati hitnu medicinsku pomoć

Za samo stvarno hitna stanja treba pozvati hitnu pomoć! Informacije koje nam dajete mogu spasiti život! Sarađujte sa našim lekarima sa prijema poziva. Oni vrše selekciju poziva po prioritetu – stepenu hitnosti. Budite smireni i strpljivi. Odgovarajte na sva postavljena pitanja, koliko god se to činilo nelogičnim, suvišnim ili nepotrebnim. Verujte, mi znamo šta pitamo! Nekada je neophodan i niz pitanja da bi se razumela situacija i mesto odvijanja. Potrebno je tačno i jasno navesti podatke o trenutnom stanju pacijenta, adresu i/ili bliže odredište u rubnim naseljima grada ili sela, broj kontakt telefona. Tako upućena ekipa stiže vrlo brzo. Ne prekidajte vezu dok Vam lekar ne kaže. Slušajte uputstva kako postupiti sa obolelim ili povređenim do trenutka našeg dolaska.

 

Da podsetimo, očekujemo Vaše odgovore na najčešće postavljena pitanja dežurnog lekara prilikom pozivanja 194:
– Šta se desilo?
– U čemu je problem?
– Kome je potrebna pomoć?
– Kakvo je stanje unesrećene osobe?
– Da li je svestan?
– Da li diše?
– Ime i prezime?
– Godine  starosti?
Kod naglo nastalog pogoršanja bolesti hroničnih srčanih i plućnih bolesnika, obolelih od šećerne bolesti i dr:
– Koliko dugo traje bol u grudima?
– Šta je uzimao od lekova?
– Od kada ima otežano disanje i gušenje?
– Preznojava se?
– Gubi svest?
– Prima insulin?
– Da li je uzimao-la šećer, med?
Na ulici i javnom mestu:
– Gde se nalazite? (ako ne znate, pitajte nekog u blizini, osvrnite se)
– Kažite nam tačnu adresu.
– Gde ćete tačno sačekati ekipu?
Neke situacije i stanja u kojima bi nas trebalo kontaktirati:
1. Prvi put naglo nastali teški simptomi
2. Pogoršanje stanja hroničnih bolesnika
3. Zadesne situacije.
Često pojedine tegobe mogu biti znaci srčanog udara (infarkt) ili zastoja srca sa poremećajem ritma opasnih po život; moždanog udara (šlog), krvarenja u mozgu ili padavice (epilepsija); krize svesti sa poremećajima do potpunog gubitka, otežan i nerazumljiv govor, oduzetost jedne polovine tela; jaka iznenadna glavobolja, izrazita vrtoglavica; gušenje, otežano disanje i prestanak disanja; jak bol u grudima, leđima i trbuhu, povraćanje svetle ili tamne krvi, krv u stolici ili crna stolica, teže alergijske reakcije, a kod trudnica krvarenja, porođaj u toku.
Trebalo bi nas pozvati i prijaviti trovanje lekovima ili samotrovanje u cilju samoubistva, predoziranje narkoticima sa prestankom disanja, gubitak svesti kod konzumiranja visoke koncetracije alkohola, trovanje hemikalijama, gasovima, ugljen monoksidom, teške opekotine, povreda glave, vrata, kičme, grudnog koša, trbuha, otvorene i zatvorene povrede i prelome usled pada sa visine, saobraćajnog udesa, ili udara električne struje; ujede životinja, utapanje, izlaganje niskoj ili visokoj spoljašnjoj temperaturi, poremećaj stanja svesti kod male dece usled visoke telesne temperature tzv. dečji fras.
Ne oduzimajte nečije dragoceno vreme. Ne prijavljujte lažne pozive, jer sprečavate da ekipa hitne pomoći bude upućena tamo gde je ljudski život zaista ugrožen!
Članak preuzet sa sajta zavoda za hitnu medicinsku pomoć Niš
Link do sajta : Zavod za hitnu medicinsku pomoć Niš