7.APRIL SVETSKI DAN ZDRAVLJA “VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI”

7april2014-2Ove godine svetski dan zdravlja posvećen je vektorskim zaraznim bolestima, a obeležava se pod sloganom “Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost”. Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o značaju vektorskih bolesti i mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kao i podizanje nivoa znanja o mogućnostima prevencije.

Vektorske zarazne bolesti su bolesti čiji uzročnik (bakterija, virus, parazit) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru (komarac, krpelj i druge vrste insekata). Nakon perioda inkubacije (vreme koje je neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosi uzročnika zaraznih bolesti na domaćina čoveka ili životinju ubodom, ujedom. Vektori su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne temperature, pa direktno zavise od spoljašnje temperature. Odgovarajuća temperature i vlažnost vazduha su osnovni preduslov za razvoj jaja i larvi insekata u odrasle jedinke, tako da tamo gde je visoka temperatura i velika vlažnost broj vektora može porasti za nekoliko puta.

Ove bolesti su karakteristične za tropske i suptropske predele, područja sa lošim higijensko sanitarnim uslovima, kao i na mestima gde je zdrava voda za piće teško dostupna.

Vektorske zarazne bolesti imaju sve veći javnozdravstveni značaj, na to utiču česte klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na nova geografska područja, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima.

Najsmrtonosnija vektorska zarazna bolest je malarija, od koje u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi, pretežno Afričke dece mlađe od 5 godina. Groznica Zapadnog Nila je značajan javno- zdravstveni problem u čitavoj Evropi pa i u našoj zemlji. Više od polovine svetske populacije od obolevanja od ovih bolesti, a učestala putovanja, trgovina i migracije učinile su da opasnost od ovih bolesti bude još veća. U Srbiji se registruju pretežno slučajevi obolevanja od lajmske bolesti, importovane malarije i kožne lajšmanijaze.

Integrisana kontrola vektora može u značajnoj meri da smanji rizik od prenošenja vektorskih bolesti, s obzirom da bolest ne može da se prenosi ukoliko nema kontakta između čoveka kao potencijalnog domaćina i vektora prenosioca uzročnika bolesti. Ova kontrola ima za cilj da se pronađe najbolje moguće rešenje i racionalizuje upotrebu resursa i raspoloživih sredstava jačanjem kapaciteta za potrebe nadzora, praćenje slučajeva obolevanja i evaluaciju preduzetih mera uz zdravstvenu edukciju društva.

Da bi se ove aktivnosti održale potrebno je omogućiti pristup bezbednoj vodi za piće, unaprediti odlaganje otpadnih materija, obezbediti osnovne sanitarno higijenske uslove i standarde stanovanja i edukovati stanovništvo o vektorskim zaraznim bolestima i merama lične zaštite.

Mere prevencije bolesti koje se prenose krpeljima:

– Izbegavati staništa krpelja (visoka trava, buljno zelenilo parkova, livade, šume)

– Pri boravku u prirodi koristiti sredstva koja štite od uboda insekata koji štite više sati

– Nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge

– Nakon boravka u prirodi izvršiti pregled kože

– Imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima

Kako postupiti ukoliko je došlo do ujeda krpelja:

– Važno je javiti se lekaru u toku prva 24 časa

– Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva

– Ne treba pokušavati samostalno izvaditi krpelja

– Važno je dati lekaru osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (mesto gde je osoba boravila u priridi)

Mere prevencije bolesti koje se prenose komarcima:

– Izbegavati područja sa velikim brojem insekata

– Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti i buradi.

– Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorijama, jer je broj inekata u takvim uslovima značajno smanjen

– Upotreba sredstava koja štite od uboda na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom

– Nošenje odeće koja pokriva ruke i noge. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću

– Izbegavanje boravaka na otvorenom u vreme perioda najintezivnije aktivnosti komaraca u sumrak i zoru

– Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko vrata

– Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru

– U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih mera prevencije

– U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatke o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugih insekata

Povodom obeležavanja ovog dana Služba polivalentne patronaže Doma zdravlja organizuje izložbu u prostorijama Doma zdravlja, a u utorak 7.aprila u saradnji sa Crvenim krstom Mesnom zajednicom Vošanovac obići će selo Vošanovac gde će uz doktorku Milenu Jošić biti na raspolaganju meštanima Vošanovca koji će tom prilikom moći da prokontrolišu svoje zdravlje i posavetovati se sa našim timom. Istit tim u sredu 8. aprila od 9 do 12 časova biće na raspolaganju i Petrovčanima u u Službi opšte medicine Doma zdravlja.