Ovogodišnji svetski dan hrane obeležava se pod sloganom “Brini o zemlji, nahrani svet”. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2014. godinu odabrala kao “Međunarodnu godinu porodične poljoprivrede”.

Organizacija za hranu i poljoprivredu UN procenjuje da postoji skoro milijardu pothranjenih osoba širom sveta, što znači da je skoro sestina čovečanstva gladna.

Ove godine akcenat se stavlja na značajnu ulogu porodične poljoprivrede u iskorenjavanju gladi i siromaštva, obezbeđivanju hrane i ishranu, na pobojšanje životnog standard, upravljanje prirodnim resursima, na zaštitu životne sredine i postizanje održivog razvoja posebno u ruralnim područjima.

Ciljevi Svetskog dana hrane su:

• Promovisanje porodične poljoprivrede koja se oslanja na porodični rad (šumarstvo, ribolovstvo, stočarstvo)
• Podsticanje učešća seoskog stranovništva, naročito žena u odlukama i aktivnostima koji utiču na njihove životne uslove
• Podsticanje proizvodnje hrane i stimulisanje nacionalnih, bilateralnih, multilateralnih i nevladinih napora u tom cilju
• Povećanje svesti javnosti o problem gladi u svetu

Danas je skoro 842 miliona ljudi hronično neuhranjeno. Stoga je neophodna integrisana multisektorska akcija intervencije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, obezbeđenje prirodnih resursa, a posebno intenzivirati aktivnosti u oblasti javnog zdravlja i obrazovanja.

   Starenje stanovništva danas predstavlja jedan od najvećih uspeha čovečanstva ali i jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova. Udeo starijih osoba je u porastu i taj trend se nastavlja sa jedne strane usled opadajuće stope nataliteta, a sa druge strane usled povećanja dužine životnog veka.

   Međunarodni dan starijih osoba je poseban dan za ove osobe, slogan ovogodišnje kampanje “Ne zapostavimo nikoga: promovišimo društvo za sve generacije“. Ovaj slogan je izabran sa ciljem da se skrena pažnja javnosti na činjenicu da će starenje populacije i populaciona dinamika oblikovati ključne izazove za rzvoj sa kojima će se svet suočiti u 21. veku. Neobraćanje pažnje na starije osobe znači da se ne obraća pažnja na 20 posto svetske populacije do 2030. godine, kada će biti više ljudi starijih od 60 godina nego dece mlađe od 10 godina. Brze promene u starosnoj strukturi pre svega će zahvatiti zemlje u razvoju.

Ciljevi ovogodišnje kampanje usmereni su na:

• Isticanje ključnih principa na kojima počiva agenda razvojnog plana UN nakon 2015. godine, koja nikoga ne zapostavlja i uključuje pitanja koja najviše brinu starije osobe.
• Skretanje pažnje na činjenicu kako pitanja starenja lako postaju fokus interesovanja različitih grupa ako je osigurano njihovo uključivanje.

   Stanovništvo u Srbiji je sve starije . Republika Srbija sa prosećnom starošću stanovnika od 41,6 godina jedna je od najstarijih zemalja u svetu. Najstariji je region Južne i Istočne Srbije, gde je čak 25% stanovništva starije od 60 godina.

   Starenje je složen fiziološki proces u kojem nastaju promene na molekularnom, ćelijskom i organskom nivou. Ove promene su progresivne i neizbežne, ali je neizbežno i smanjenje telesnih sposobnosti kao odgovor na odgovarajuće unutrašnje ili spoljašnje faktore.

Novi izazovi koji prate demografske promene

• Očekuje se u budućnosti povećana zastupljenost starih, hronično obolelih i funkcionalno zavisnih osoba.
• Broj osoba koje žive sa invaliditetom je u porastu zbog starenja stanovništva.
• Na globalnom nivou, mnoge stare osobe su pod rizikom od različitih oblika lošeg i nehumanog odnosa prema njima. Loše postupanje sa starim osobama može dovesti do ozbiljnih fizičkih povreda i dugoročnih psiholoških posledica.
• Rizik od demencije naglo raste sa povećanjem godina starosti. Procenjuje se da 25-30% osoba uzrasta 85 ili više godina ima određen stepen smanjenja kognitivnih funkcija.
• Mnogi veoma stari ljudi gibe sposobnost da samostalno žive zbog ograničene pokretljivosti, psihološke ili moralne slabosti ili drugih fizičkih problema. Mnogima je potreban neki oblik dugoročne nege, što uključuje negu u staračkom domu, gerontodomaćice, pomoć u kući, brigu lokalne zajednice i duži boravak u bolnici.
• U kriznim situacijama stari su posebno osetljivi. Oni često ne mogu da pobegnu ili da putuju na dugim relacijama i mogu biti ostavljeni i prepušteni sami sebi.

Najčešći stereotipi koji se odnose na stare

   Savremeno društvo karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Paradoksalno je da u modernom društvu u kome je upravo povećan broj starijih stanovnika postoje predrasude i stereotipi o starim ljudima kao nikada ranije. Takvi stavovi prikazuju stare ljude kao slabe, one „čije je vreme prošlo“, nesposobne za rad, bespomoćne. Predrasude usmerene ka starim osobama služe kao socijalni zid između generacija.

   Stereotipi mogu da spreče stare osobe da u potpunosti učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima. Mlađe generacije mogu da utiču na ove odluke svojim stavovima prema starijim osobama, ili pak da stvaraju barijere u vezi sa socijalnim uključivanjem starih. Ovaj začarani krug se može izbeći razbijanjem ovakvih stereotipa i promenom sopstvenih stavova o starim ljudima.

   Iskoristite povod obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba tako što ćete se priključiti globalnom glasanju na sajtu www.myworld2015.org i glasati za svoje prioritete. Možete posetiti i sajt www.worldwewant2015.org koji je namenjen globalnoj diskusiji o nejednakosti, iskorenjavanju siromaštva, zdravlju, bezbednosti hrane, dinamici stanovništva i sličnim temama.