Povodom 25. Novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, želim da istaknem da ni u ovoj godini punoj izazova, broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici nije nestao.
Rodno zasnovano nasilje prisutno je i dalje i manifestuje se na različite načine. Takođe, više nema pravila ni oko okruženja gde se ono javlja, jer je prisutno i u porodici i na radnom mestu, pa takoi i na javnim prostorima (obuhvata sve aspekte života). Kada bi se govorilo o povodima, jedan jedini stav je ispravan, a to je da, povod ma kakav bio nije opravdan i ne bi trebalo da postoji. Međutim, istina je potpuno drugačija, te su povodi mnogobrojni i ne bi trebalo da postoji. Uzroci se pak zasnivaju na patrijarhalnih obrascima ponašanja i definisanih rodnih uloga i odnosa među ženama i muškarcima. Drugim rečima, istorijski milje našeg podneblja daje posebno pogodno tlo za razvijanje ovakvog oblika ponašanja i kod sve mleđe populacije.
Snažna poruka javnosti treba da nosi ’’imena’’ svih onih žena koje su sada možda čak i više nego ranije, zbog situacije u kojoj se nalazimo zbog pandemije koja je zadesila čitavu planetu, živele u svakodnevnoj nelagodnosti i strahu sa nasilnicima. Mnogo je obespravljenih i siromašnih žena, onih kojima je pristup medicinskoj nezi otežan, jer su ostale bez posla, jer su na margini društvenih tokova i jer zavise od nasilnika.
Snažna poruka za sve one koji pročitaju ovo je da za nasilje nema opravdanja i jedini način da se ono zaustavi jeste da ga zaustavimo zajedno.
O nasilju se ne ćuti, tako se odobrava. O nasilju se govori, nasilje se prijavljuje i nasilje se ne čini.
Diplomirani socijalni radnih
Nikoleta Ristić Živanović
