Dom zdravlja Petrovac na Mlavi obeležio je Svetsku nedelju dojenja

Dom zdravlja Petrovac na Mlavi je sedmog oktobra 2016. godine obeležio Svetsku nedelju dojenja u saradnji sa dečijim vrtićem “Galeb“, OO Crvenim krstom i majkama koje su uspešno dojile svoju decu.
V.D.direktora Dragana Antić je pozdravila skup, dr Lidija Savić je održala kraće predavanje o značaju majčinog mleka. Dr novica Brkić, predstavnik AMICUS-a je govorio o nezi bebine kože, dečija grupa Pčelica, sa vaspitačicama Biljom Ðorđević, Jelenom Simeonović i Ivanom Vasićem, otpevala himnu vrtića. Pediatar Ljiljana Milosavljević je podelila majkama ruže, diplome i knjige.
Aktivnosti su propraćene lokalnim medijima.

Novi ginekološki ultrazvučni aparat za žene i trudnice u Domu zdravlјa Petrovac na Mlavi

 8d27dc81-fbad-4336-94de-48d4222f58e6
Danas je u Domu zdravlјa Petrovac na Mlavi u rad pušten ginekološki ultrazvučni aparat za žene i trudnice najsavremenije tehnologije. Svečanosti je, pored direktorke Doma zdravlјa dr Dragane Antić, prisustvovalo i rukovodstvo lokalne samouprave Petrovac na Mlavi na čelu sa predsednikom Opštine Duškom Nedinićem i zamenikom predsednika Opštine Goranom Ristićem.
Aparat je donacija Ministarstva pravde Republike Srbije, a vrednost donacije je 2.592.000,00 dinara.

687b1cd4-f95b-4383-9ce9-82db3c7893cc

03. – 09. Oktobar – Svetska nedelja dojenja

Od 03. Od 09. Oktobra obeležava se Svetska nedelja dojenja a prema preporukama SZO dojenje je najbolji i jedini ispravni oblik ishrane deteta u prvih 6 meseci života.
            Optimalan rast i razvoj deteta osigurava se isključivo dojenjem u prvih 6 meseci života i eventualnim nastavkom dojenja tokom prve godine života. Sve hranljive materije koje su potrebne detetu u tom periodu za pravilan psihički i fizički razvoj nalaze se u majčinom mleku u optimalnim proporcijama.
            Početne teškoće pri dojenju najbolje se prevazilaze učestalnim stavljanjem bebe na dojku i čestim podojima.
            U prvih 5-7 dana luči se kolostrum ili tzv „prvo mleko“ koje je žućkaste boje, obiluje belančevinama, vitaminima i mineralima što je posebno važno za imunitet tek rođene bebe. Nakon tog perioda pojavljuje se tzv „zrelo mleko“. Majčino mleko se menja i prilagođava odojčetu za vreme samog podoja ali i u odnosu na potrebe deteta koje raste u količini i sadržaju masti, belančevina i ugljenih hidrata.
            Na početku podoja mleko je bistrije, bogato belančevinama i šećerom a pri završetku podoja postaje gušće i bogatije mastima. Bebi je neophodno i jedno i drugo mleko pa zato treba da završi podoj na jednoj pa tek onda da započne podoj na drugoj dojci.
            Koliko dugo/često dojiti?
            Svaka beba ima svoj ritam hranjenja i treba joj omogućiti da razvije sopstveni odnos sa majkom. Iz prve dojke pustiti da siše 10-20 minuta i nakon tog perioda dete će uglavnom samo pustiti dojku. Nakon potpunog podoja ponuditi i drugu dojku i ako neće da sisa, znači da je sito.
            U prvim danima po rođenju broj podoja se kreće od 10-12 puta na dan. Do kraja prvog meseca broj podoja se smanjuje na 8 puta dnevno. Vremenski razmak između dva podoja ne treba biti duži od 4 sata.
            Pre podoja dojke treba oprati toplom vodom a nakon podoja toplom vodom i blagim sapunom a zatim dobro prosušiti blagim tapkanjem peškirom.
            Ako se dojke nedovoljno prazne, može doći do zastoja mleka što se manifastuje osećajem punoće, nabreklosti, bolom i crvenilom dojki kao i povišenom telesnom temberaturom. Da bi se to sprečilo, dete treba češće stavljati na dojku a nakon podoja isprazniti preostalu količinu mleka.
            Znaci da je dete dobro jelo i da nema potrebe za dohranom su sledeći :
  • Beba je zdrava, vesela, raspoložena
  • Tokom celog dana najmanje 6 puta umokri pelenu
  • Tokom dana ima najmanje 2 stolice žute boje
  • Napredovanje u težini 140g nedeljno ili 450-700g mesečno
Prednost dojenja
     Dojenje donosi brojne prednosti kako za novorođenče tako i za dojilju
            Kod novorođenčeta smanjuje se rizik od pojave alergije, omogućava se pravilan razvoj vilice, štiti od bolesti i infekcija, štiti od crvenih infekcija, proliva, Kronove bolesti, gojaznosti, dijabetesa, upale uha…
            Kod majke se smanjuje krvarenje posle porođaja, brže se vraća telesna težina koja je bila pre trudnoće, smanjuje se rizik od nastanka osteoporoze, smanjuje se rizik od nastanka karcinoma jajnika i dojke, smanjuje se rizik od nastanka anemije i postporođajne depresije.
            Blizak odnos majke i deteta prilikom dojenja blagovremeno deluje na emocionalni i psihički razvoj deteta. Majčino mleko je bakteriološki ispravno, uvek odgovarajuće temperature, ne košta ništa i uvek je dostupno za ishranu deteta.

1. окtоbаr 2016. − Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа

Savremeno društvo karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Budući da je za moderna društva upravo karakteristi-čno povećanje broja starijih stanovnika i intenziviranje starenja stanovništva, paradoksalno je da su upravo u tim društvima predrasude i stereotipi o stari-jima rasprostranjeniji nego ikada pre. Ovi stavovi su primeri predrasuda u vezi sa starijim osobama – stereotipa koji se odnose na diskriminaciju pojedinca ili grupe ljudi zbog njihovih godina. Ovakvi stavovi prikazuju starije ljude kao slabe, one „čije je vreme prošlo”, nesposobne za rad, fizički i mentalno spore, sa nekim poremećajem ili nesposobnošću ili kao bespomoćne. Predrasude usmerene ka starijim osobama služe kao socijalni zid između generacija.
Međunarodni dan starijih osoba je poseban dan za starije osobe širom sveta. Slogan ovogodišnje kampanje „Zauzmi stav prema predrasudama vezanim za starenje i starije osobe” izabran je sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na postojanje predrasuda vezanih za starenje i starije osobe i promoviše pozitivna slika sta-renja kroz primere dobre prakse.

 

Najčešći stereotipi se odnose na:
Stereotip 1. Stari ljudi su oni „čije vreme je prošlo”
Stereotip 2. Stariji ljudi su bespomoćni
Stereotip 3. Stari ljudi će postati senilni
Stereotip 4. Starije žene su manje vredne od mlađih žena
Stereotip 5. Stariji ljudi ne zaslužuju zdravstvenu negu
Ovi stereotipi mogu da spreče starije osobe da u potpunosti učestvuju u društve-nim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktiv-nostima. Mlađi ljudi takođe mogu da utiču na ove odluke svojim stavovima prema starijim osobama, ili pak da stvaraju barijere u vezi sa socijalnim uključivanjem starih. Ovaj začarani krug može se izbeći razbijanjem ovakvih stereotipa i pro-menom sopstvenih stavova o starim ljudima.
Pridružite se
Obeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba uključiće veliki broj zdravstve-no-promotivnih aktivnosti u lokalnoj zajednici kao što su predavanja, zdravstveno-promotivne izložbe, tribine, okrugli stolovi, konferencije za no-vinare, javne manifestacije, koncerte, sportske događaje, bazare zdravlja i slično.
Širite informacije širom sveta!

 

 

Svеtsкi dаn srcа 29. sеptеmbаr 2016. gоdinе – „Оsnаžitе svој živоt”

2016upoznajte-se-sa-svojim-rizikom 2016volite-svoje-srce

 

Svetski dan srca 2016. godine usmeren je na širenje poruka koje se odnose na to šta ljudi mogu da urade da poboljšaju zdravlje svog srca. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, kontrola telesne težine i krvnog prtiska mogu značajno da smanje rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.
Bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan. Svake godine, one su odgovorne za 17,3 miliona preranih smrti, a 2030. godine broj umrlih porašće na 23 miliona. Ali mnoge kardiovaskularne bolesti se mogu sprečiti eliminacijom faktora rizika kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.
Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2014. godine u Srbiji je umrlo 53.993 osoba. Sa učešćem od 53,3% u svim uzrocima smrti, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom vodeći je javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom činio je 54% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca tokom 2014. godini u Srbiji. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 98,7%, a nestabilna angina pektoris kod 1,3% obolelih. Prema podacima populacionog registra za akutni koronarni sindrom, u Srbiji je u 2014. godini ova dijagnoza evidentirana kod 20.774 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma iznosila je 291.3/100.000 stanovnika. U Srbiji je 2014. godine od akutnog koronarnog sindroma umrlo 5.383 osoba. Stopa smrtnosti iznosila je 75,5/100.000 stanovnika.
Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:
Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Pušenje, uz istovremenu upotrebu oralnih kontraceptivna sredstva, povećava rizik za pojavu infarkta za 20 puta.
Nepravilna ishrana – faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju: gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta.
Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%.
Srčani i moždani udar se mogu sprečiti, jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika. Gotovo 80% prevremene smrtnosti i više od 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i prestankom pušenja.
Ove godine Svetski dan srca apeluje na ljude da se upoznaju sa svojim rizikom za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Kada pojedinac sazna svoje mere: izmeri telesnu težinu, visinu krvnog pritiska, visinu šećera i holesterola, više će se brinuti o zdravlju svog srca. Svetski dan srca obeležava se 29. septembra 2016. godine, organizacijom brojnih aktivnosti članova i partnera Svetske federacije za srce: predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji…
Svetska federacija za srce
Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. Ova organizacija  broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja, usmeravajući aktivnosti  za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
Preko 70% svih simptoma srčanog i moždanog udara javljaju se u kući, kada je neko od članova porodice prisutan i može da pomogne. Zato je potrebno prepoznati znake i simptome srčanog i moždanog udara.
Znaci i simptomi srčanog udara:
1. Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama)
2. Otežano disanje praćeno kratkim dahom
3. Malaksalost, muka, povraćanje
4. Uznemirenost
Znaci i simptomi moždanog udara:
1. Oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge na jednoj strani tela
2. Konfuzija (osoba ne zna gde se nalazi), otežani ili nerazgovetni govor
3. Teškoće sa vidom (jednostrano ili obostrano)
4. Otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije
5. Jaka glavobolja, bez prethodnog uzroka
6. Nesvestica ili potpuni gubitak svesti.