XXIV NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA Od 19. do 25. maja 2014. godine

Ovim putem želimo da Vas informišemo da se u okviru važnijih datuma iz Kalendara javnog zdravlja ove godine obeležava “XXIV Nedelja zdravlja usta I zuba” pod sloganom:

“ZDRAV OSMEH-LEP OSMEH”

 LOS

Cilj aktivnosti kampanje je informisanje i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa očuvanjem i unapređenjem sopstvenog zdravlja usta I zuba među opštom populacijom, a posebno kod dece i mladih.

Tim povodom služba Stomatologije i Patronaže Doma zdravlja Petrovac na Mlavi organizovaće niz manifestacija u predškolskim i školskim ustanovama.

 

7.APRIL SVETSKI DAN ZDRAVLJA “VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI”

7april2014-2Ove godine svetski dan zdravlja posvećen je vektorskim zaraznim bolestima, a obeležava se pod sloganom “Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost”. Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o značaju vektorskih bolesti i mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kao i podizanje nivoa znanja o mogućnostima prevencije.

Vektorske zarazne bolesti su bolesti čiji uzročnik (bakterija, virus, parazit) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru (komarac, krpelj i druge vrste insekata). Nakon perioda inkubacije (vreme koje je neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosi uzročnika zaraznih bolesti na domaćina čoveka ili životinju ubodom, ujedom. Vektori su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne temperature, pa direktno zavise od spoljašnje temperature. Odgovarajuća temperature i vlažnost vazduha su osnovni preduslov za razvoj jaja i larvi insekata u odrasle jedinke, tako da tamo gde je visoka temperatura i velika vlažnost broj vektora može porasti za nekoliko puta.

Ove bolesti su karakteristične za tropske i suptropske predele, područja sa lošim higijensko sanitarnim uslovima, kao i na mestima gde je zdrava voda za piće teško dostupna.

Vektorske zarazne bolesti imaju sve veći javnozdravstveni značaj, na to utiču česte klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na nova geografska područja, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima.

Najsmrtonosnija vektorska zarazna bolest je malarija, od koje u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi, pretežno Afričke dece mlađe od 5 godina. Groznica Zapadnog Nila je značajan javno- zdravstveni problem u čitavoj Evropi pa i u našoj zemlji. Više od polovine svetske populacije od obolevanja od ovih bolesti, a učestala putovanja, trgovina i migracije učinile su da opasnost od ovih bolesti bude još veća. U Srbiji se registruju pretežno slučajevi obolevanja od lajmske bolesti, importovane malarije i kožne lajšmanijaze.

Integrisana kontrola vektora može u značajnoj meri da smanji rizik od prenošenja vektorskih bolesti, s obzirom da bolest ne može da se prenosi ukoliko nema kontakta između čoveka kao potencijalnog domaćina i vektora prenosioca uzročnika bolesti. Ova kontrola ima za cilj da se pronađe najbolje moguće rešenje i racionalizuje upotrebu resursa i raspoloživih sredstava jačanjem kapaciteta za potrebe nadzora, praćenje slučajeva obolevanja i evaluaciju preduzetih mera uz zdravstvenu edukciju društva.

Da bi se ove aktivnosti održale potrebno je omogućiti pristup bezbednoj vodi za piće, unaprediti odlaganje otpadnih materija, obezbediti osnovne sanitarno higijenske uslove i standarde stanovanja i edukovati stanovništvo o vektorskim zaraznim bolestima i merama lične zaštite.

Mere prevencije bolesti koje se prenose krpeljima:

– Izbegavati staništa krpelja (visoka trava, buljno zelenilo parkova, livade, šume)

– Pri boravku u prirodi koristiti sredstva koja štite od uboda insekata koji štite više sati

– Nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge

– Nakon boravka u prirodi izvršiti pregled kože

– Imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima

Kako postupiti ukoliko je došlo do ujeda krpelja:

– Važno je javiti se lekaru u toku prva 24 časa

– Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva

– Ne treba pokušavati samostalno izvaditi krpelja

– Važno je dati lekaru osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (mesto gde je osoba boravila u priridi)

Mere prevencije bolesti koje se prenose komarcima:

– Izbegavati područja sa velikim brojem insekata

– Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti i buradi.

– Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorijama, jer je broj inekata u takvim uslovima značajno smanjen

– Upotreba sredstava koja štite od uboda na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom

– Nošenje odeće koja pokriva ruke i noge. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću

– Izbegavanje boravaka na otvorenom u vreme perioda najintezivnije aktivnosti komaraca u sumrak i zoru

– Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko vrata

– Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru

– U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih mera prevencije

– U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatke o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugih insekata

Povodom obeležavanja ovog dana Služba polivalentne patronaže Doma zdravlja organizuje izložbu u prostorijama Doma zdravlja, a u utorak 7.aprila u saradnji sa Crvenim krstom Mesnom zajednicom Vošanovac obići će selo Vošanovac gde će uz doktorku Milenu Jošić biti na raspolaganju meštanima Vošanovca koji će tom prilikom moći da prokontrolišu svoje zdravlje i posavetovati se sa našim timom. Istit tim u sredu 8. aprila od 9 do 12 časova biće na raspolaganju i Petrovčanima u u Službi opšte medicine Doma zdravlja.

12. marta Dom posetio državni sekretar dr. Periša Simonović

U sredu 12. marta Dom i Bolnicu u Petrovcu na Mlavi posetio je, prim. dr. Periša Simonović. Državni sekretar je u pratnji domaćina obišao Opštu bolnicu i Dom zdravlja, gde su ga dočekali i pozdravili dr Nebojša Nešić, direktor Opšte bolnice i dr Mira Ranković, direktorka Doma zdravlja sa saradnicima. Ovom prilikom obišli su adaptirane kabinete za endoskopiju i centralni sterilizator na hirurgiji, odeljenje za dijalizu i specijalističke konsultantivne ordinacije pri Domu zdravlja. Iz Ministarstva zdravlja je do sad za petrovački Dom zdravlja izdvojeno 25 miliona dinara u zadnjih godinu i po dana.

31.1.2014. NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA GRADOVI BEZ DUVANSKOG DIMA

31. januar se obeležava kao dan bez duvanskog dima, tema ovogodišnje kampanje je “Gradovi bez duvanskog dima”. Grad bez duvanskog dima je grad koji je sproveo i usvojio zakone kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorijama, svim zatvorenim javnim mestima.

Efikasna zaštita od izloženosti duvanskom dimu zahteva potpunu eliminaciju duvanskog dima, jer se samo tako mogu zaštititi ljudi od štetnog dejstva sastojaka duvanskog dima.

Postoje brojni razlozi zbog kojih treba da se stvaraju gradovi bez duvanskog dima a to su:

–          Izloženost duvansom dimu i kod nepušaća može daizazove rak, bolesti srca ili pluća.

–          Sve veći broj država primenjuje sve potrebne mere kontrole duvana kako bi u potpunosti zaštitili svoje građane od duvanskog dima. Ove mere podrazumevaju praćenje upotrebe duvana, zaštitu stanovništva od izliženosti duvanskom dimu, zabranu reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda, stalana upozorenja o štetnostima upotrebe duvana, pomož pri odvikavanju od pušenja i povećanje poreza na duvan.

–          Na nivou gradova zakoni se mogu brže usvojiti nego na nivou država. Politička volja da se nešto promeni može se pre postići na lokalnom nivou nego na nivou cele države.

–          U mnogim zemljama zaštita od izloženosti duvanskom dimu na radnim i javnim mestima postignuta je skoro u potpunosti zahvajujući zakonima u gradovima.

 Izlozba-Gradovi-bez-duvanskog-dima

U našoj zemlji većina građana podržava primenu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, od usvajanja ovog zakona u Srbiji je porastao procenat stanovnika koji su smanjili broj cigareta zbog ili ostavili cigarete zbog ograničenja mogućnosti pušenja na javnim mestima.

 

Neke aktivnosti koje se mogu sprovoditi u gradovima u Srbiji:

  1. Zalaganje za potpunu primenu zakona Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu iz 2010. godine.
  2. Zalaganje za potpunu primenu Zakona o oglašavanju i Zakona o zaštiti potrošača, jer prema istraživanjima maloletne osobe smatraju da lako mogu doći do cigareta.
  3. Zalaganje da sva radna mesta budu bez duvanskog dima
  4. Zabrana pušenja na otvorenom
  5. Na ulaze i izlaze iz grada postaviti bilborde npr. Petrovac bez duvanskog dima

MEĐUNARODNI DAN DECE OBOLELE OD RAKA “MALIGNE BOLESTI KOD DECE I ADOLESCENATA-MOGUĆNOST PREVENCIJE”

15. februara se obeležava “međunarodni dan dece obolele od raka, mogućnosti prevencije.” Akcenat je stavljen na zdravstvenu zaštitu dece kroz redovne sistematske preglede koji imaju za cilj očuvanje i unapređenje zdravlja i rano otkrivanje bolesti.

Maligne bolesti su jedan od globalnih zdravstvenih problema. Godišnje u svetu oboli više od 160.000 dece od nekog oblika malignog tumora, a oko 90.000 dece umre od raka. Prema poslednjim podacima od malignih bolesti u Srbiji je obolelo 339 dece uzrasta od rođenja do 19. godina, a tokom iste godine od raka je umrlo 52 dece ovog uzrasta.

Zdravstvena zaštita dece obezbeđuje se sprovođenjem preventivnih mera kroz redovne sistematske preglede i zdravstveno vaspitni rad.

Cilj sistematskih pregleda je očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti i drugih poremećaja zdravlja. Tako da je prepoznavanje značaja obavljanja redovnih sistematskih pregleda od ključnog interesa za roditelje i decu.

Obavljanje redovnih sistematskih pregleda omogućava sistematski nadzor nad zdravljem od strane zdravstvenih radnika kao i pružanje potrebnih informacija deci i roditeljima kako da prepoznaju rane znake bolesti u cilju blagovremenog lečenja.

Iako su maligni tumori kod dece retki radi se o najodetljivijoj populaciji I najvažnijem potencijalu svake države. Ovom problem treba pristupiti krajnje odgovorno I profesionalno. Neophodno je angažovati sve sektore društva u prevenciji, lečenju I rehabilitaciji dece obolele od raka.

IMG_5374

Značaj psihološke podrške deci I roditeljima je veliki I treba da okupi multidisciplinarni tim za pružanje ovakve podrške od strane stručnjaka različitih profila gde će akcenat biti na psiho-socijalnoj podršci.

 

 

Lice odgovorno da daje izjave i kontaktira sa medijima

Ana Tomašević